Sin jednog seljaka je odlučio otići na razgovor za posao kod jednog direktora, naime, tražio se radnik sa fakultetom jer je u pitanju kancelarijski posao. Prilikom intervijua direktor ga je ispitivao odakle mu školarina za završi fakultet, momaj je odgovorio da su ga roditelji školikovali od zarade.
Na pitanje čime mu se roditelji bave, on je odgovorio kako mu je otac kovač i da je radio dan-noć da mu priušti sve da mu ništa ne zafali. Tada mu je direktor zatražio da mu pogleda ruke. Ruke momka su bile mehane i nježne, kao da nikada u životu nije ništa radio. Tada je od njega zatražio da se vrati kući i zamoli svog oca da mu on opere ruke pa da se vrati u firmu sutradan. Tako je mladić i poslušao, nadajući se tom zaposlenju. Iako je ocu bilo čudno što mu sin to prvi put traži, dopustio mu je. Tada je sin vidio očeve ruke koje su pune ožiljaka i pune žuljeva koji bole na dodir i tada je shvatio, odakle zapravo ocu novac da ga školuje i da od njega učini školovanog čovjeka. Otišao je u radionicu i svu je sređivao do ujutru, a ujutru je suznih očiju otišao opet direktoru i zahvalio se što mu je otvorio oči. Direktor je primetio suze u očima mladića kada ga je upitao:
– Možete li mi reći šta ste uradili i šta ste naučili juče kod kuće? Momak je odgovorio:
– Oprao sam očeve ruke, a nakon toga sam mu očistio radionicu.
– Sada znam da bez pomoći roditelja ne bih postao ono što sam danas. Pomažući svom ocu, shvatio sam koliko je teško on radio zbog mene. Shvatio sam koliko je važno i vredno pomagati porodici. Tada je direktor rekao, ja želim takvog radnika, koji zna šta ljudi rade u proizvodnji i kako nam donose novac, da bi ih cijenili. Poenta cijele priče je da svojoj djeci trebamo omogućiti sve što možemo, razmaziti ih čak i to, ali djeci trebamo pokazati i drugu strano, teško zarađenog hljeba, ma koliko ih voljeli, čuvali i pazili.
Izvor: dobraideja.info
Nema komentara:
Objavi komentar